ZDRAV DORUČAK (članak)

Doručak

NITI S TOBOM NIT BEZ TEBE

Doručak je jedan od tri davno uspostavljena obroka. Vekovima su ga različiti narodi širom sveta, svakodnevno praktikovali, bez osećaja griže savesti. Danas se, međutim, prvi obrok našao u žiži mnogobrojnih polemika. Poslednjih desetina godina doživeo je velike uspone i padove. Bio je označavan i kao veliki problem koji treba eliminisati, ali i kao obrok koji čuva i vraća zdravlje. Dok pojedini savetuju njegovu obaveznu upotrebu, drugi predlažu njegovo potpuno eliminisanje iz dnevnog ritma. Zbunjeni protivrečnim preporukama, a pritisnuti savremenim načinom života, ljudi sadašnjice usvajaju nova rešenja, obično manje hranljiva od onih prethodnih.

U ČEMU JE PROBLEM

Proces detoksikacije (tj. eliminacije otrova iz organizma) počinje u jutarnjim časovima i traje sve dok se spontano ne završi ili prekine. Pod terminom „jutarnji časovi“, misli se na one „sitne sate“, odmah nakon ponoći. Narednih 5-10 časova naše telo pokušava da izbaci iz sebe sve što je nepotrebno i štetno. Zavisno od toga koliko posla ima, više će mu vremena trebati da ga završi. Dok traje ovaj poces, nije poželjno trošiti energiju na druge stvari (na primer na prevelike psihičke/fizičke napore ili na varenje hrane). Ukoliko se to iz nekog razloga desi, prestajemo da izbacujemo otrove iz sebe i počinjemo da ih skladištimo. Upravo ovim načelom rukovode se oni ljudi koji preporučuju da se do podneva ne konzumira nikakva teža hrana, osim sokova, tečnosti, klica, povrća i voća (pošto navedene namirnice nisu zahtevne za varenje, te ne remete detoksikaciju). Sa žitaricama, masnoćama i proteinima valja sačekati i smestiti ih u popodnevne časove.

Sve ovo bilo bi krajnje jednostavno, da nema i druge, isto tako uverljive, priče. Kako su se složili svi stručnjaci, sa punim stomakom nije zdravo spavati. Od poslednjeg obroka do počinka potrebno je da prođe nekoliko sati. To znači da, nakon buđenja iz sna, osoba nije unosila hranu duže od deset sati. Ukoliko ne unesemo hranu (i proteine) duže od 12 sati, naš organizam objavljuje vanredno stanje i sve procese svodi na minimum (pa i detoksikaciju) da bi samim tim uštedeo energiju koju ima. Nakon spavanja, mi se budimo odmorni i sveži, ali spavanjem ne dobijamo novu energiju već samo racionalno organizujemo staru. Zbog toga, druga grupacija stručnjaka, preporučuje obavezan doručak (koji će obezbediti dovoljno proteina, ugljenih hidrata i masnoća) kako bi se sprečilo objavljivanje vanrednog stanja.

ŠTA TREBA RADITI

Gotovo je nemoguće istovremeno puniti organizam novom hranom i izbacivati otrove iz njega. Najracionalnije rešenje jeste, da navedete telo da prirodno (spontano) završi sa većim delom čišćenja do buđenja. Ukoliko ne preopteretite vaš sistem organa za varenje uveče, onda će on ujutru biti spreman. Preskakanje doručka i egzistiranje na tečnostima do ručka posmatrajte kao „vađenje fleka“. Ukoliko ste umastili košulju, sigurno da je poželjno da je odnesete na hemijsko. No, najbolje je da pazite da do toga u opšte ne dođe. Oni koji se prejedu za večeru, i sami znaju da ujutru nemaju apetit, a jedino što im telo traži jeste voće. Ukoliko prepodne ne unesemo dovoljno hrane, moramo je uneti popodne i uveče, a to stvara začarani krug.

Ili da postavimo to ovako: Zimi ložite peć da biste dobili energiju i obezbedili toplotu. Prva stvar, koju ćete uraditi ujutru, jeste da očistite pepeo od jučerašnjeg dana. Ukoliko to niste uradili, vatra neće lepo da gori. Što se vas tiče, to znači da creva neće lepo moći da vare hranu. Dakle, prva hrana koju unosite ujutru treba da očisti crevni trakt i spremi ga za dalji posao. Iako ste očistili organe, posao tek počinje. Ne može se samo sipati kofa uglja i kresnuti šibica – potrebno je napraviti potpalu, razbuktati vatru i stvoriti dovoljno žara, pa tek onda na red dolaze masivna drva i ugalj. U prevodu, ono što unesete za doručak ne treba da bude previše opterećujuće već samo da pokrene vaše organe i pripremi ih na težu hranu koja će doći kasnije u toku dana. Ne sme ni da bude previše lako jer je i u vašim crevima potrebno stvoriti „dovoljno žara“ da bi se moglo valjano ručati. Ovaj princip svima je dobro poznat i očigledan, ali ga iz nekog razloga većina nikada nije primenila na svoj život.

KAKO TREBA DA IZGLEDA ZDRAV DORUČAK

Vaš doručak treba da obeleži 500-600 kalorija, i oko 3 šolje (600 mililitara) tečnosti. Prvenstveno treba da se sastoji od šećera/ugljenih hidrata, ali i dovoljne količine proteina i masnoća. Ne sme da optereti sistem za varenje i treba da bude lako svarljiv, uključujući i dobro iskombinovane namirnice.

Doručak bi trebalo da se sastoji iz dva dela: jutarnjeg eliksira i samog doručka. Jutarnji eliksir ima za cilj da očisti naše organe za varenje i pripremi ih za posao. Takvu ulogu imaju biljni čajevi, sveže ceđeni sokovi od voća ili povrća, sok od ječmene trave, mlaka voda i sirovo voće. Stoga, šolja čaja ili čaša soka ili činijica voća ili malo mlake limunade na prazan želudac imaju presudnu ulogu u tome kako ćete se osećati čitavog dana u svojoj koži.

Otprilike 20-30 minuta nakon eliksira, poželjno je uneti ostatak doručka. Vekovi prakse su pokazali, a najnovija istraživanja to potvrdila, da je najpoželjniji doručak onaj koji se sastoji iz žitarica. Naime, one se relativno lako vare, daruju nam obilje sporosagorevajuće energije, a sadrže i izvesne količine proteina (baš onoliko koliko nam je neophodno na početku dana). Malo masnoće i povrća mogu se pridodati ukoliko poželite (ukoliko odlučite da unesete voće za doručak, onda ga unesite u vidu jutarnjeg eliksira, zbog toga što se voće ne kombinuje dobro sa ostalom hranom. Suvo voće je izuzetak). To praktično znači da su kačamak, sutlijaš, slavsko žito, popara, pletenica, kuvani đevrek, integralna kifla, pahuljice i sl. dobro rešenje. Na drugoj  strani meso, kobasice, viršle, šunke, jaja i masna hrana nije prikladna za prvi obrok. Burek i jogurt, kao najčešći doručak u ovoj državi, nisu dobar zbor iz jednog razloga: previše su masni. Inače, kada bi se spremila pita sa malo masnoće, to bi već bio solidan izbor. Vodite računa da ukoliko odlučite da doručkujete jela iz pećnice, potrebno je da uz to pijete čašu ili dve vode/čaja. Mleko i sokove nije poželjno uzimati sa drugom hranom jer otežavaju varenje.

SVETSKA BAŠTINA

Svako područje ima svoj specifični „meni“ za doručak, koji je nastao kao posledica materijalnog statusa, dostupnosti lokalnih vrsta namirnica, klime i ukusa. Tako se u Srbiji obično doručkuju burek i jogurt; na drugoj strani, italijanski doručak je nešto slađi: mleko i peciva/hlebovi premazani puterom, medom, kremom ili marmeladom. Standardan engleski doručak, predstavlja izazov za svačiji sistem za varenje: jaja na oko, šunka, kobasice, pasulj i tost. Naše komšije, Rumuni, doručkuju kajganu sa sirom, hleb i čaj/jogurt, dok Mađari imaju teži obrok koji uključuje suvo meso poput pršute, salame i šunke, kobasice i sl. Doručkuje se i izvan Evrope. Japanci, na primer, uživaju u kaši od pirinča, miso supi, nori algama i turšiji (inače klasične makrobiotičke preporuke su upravo ovakve jer su tvorci ovog pravca rodom iz Japana). U Indiji, luči (pržene kuglice od brašna) i čapati (nešto poput palačinki) tradicionalno se koriste uz povrće. Afrika voli tropsko voće i korenje biljaka za doručak, a latinska amerika je svoje obrasce nasledila od majke Španije i prilagodila ih dodajući im jela od kukuruza.

Što se istorije tiče, Stari Grci kuvali su kašu od ječma za doručak, Rimljani su bili više naklonjeni hlebu i siru, a Egipćani urmama i pečenoj pšenici.

Ivan Vukić

CIRKULACIJA (članak)

Kako poboljšati cirkulaciju

NEKA VAŠA “REKA ŽIVOTA” NEOMETANO TEČE

FUNKCIJA KRVI

Savremena civilizacija pati od lošeg protoka krvi kroz organizam, a razlozi su mnogobrojni: među glavne spadaju gotovo potpuno odsustvo fizičkih aktivnosti, previše mentalnog stresa, veoma loša ishrana i opšta zatrovanost organizma. Inače krv ima nekoliko važnih uloga. Prva je transport kiseonika, glukoze i ostalih hranljivih materija do svake ćelije ponaosob. Na taj način svaki delić našeg tela dobija ono što mu je neophodno za život. Druga uloga cirkulacije je transportovanje ćelijskog otpada i otrovnih materija, do onih organa koji su zaduženi za njihovu eliminaciju (pluća, koža, debelo crevo, bubrezi, jetra). Kada krv prestane da struji našim venama – umiremo u roku od nekoliko sekundi - imajte ovo u vidu!

Ukoliko krv ne protiče dobro kroz naš sistem arterija,  kapilara i vena to znači da ni jedan deo tela ne dobija dovoljno onoga što mu je potrebno za život, a da je (na drugoj strani) organizam prepun otrova i otpada koji čeka da bude transportovan i izbačen.

Stimulisanje cirkulacije će pozitivno uticati na svaki proces koji se odvija u nama! Poboljšava se funkcionisanje organizma, usklađenost različitih organa i njihova bolja prirodna koordinacija, transport hranljivih sastojaka do ćelija će se unaprediti a jednako će se ubrzati i učiniti efikasnijim transport otpadnih i štetnih čestica koje su se iz nekog razloga našle u telu. Stanje jetre, bubrega, srca, i limfe (imunog sistema) će se značajno popraviti.

PET ZNAKOVA LOŠE CIRKULACIJE

1)      hladne ruke i noge;

2)      plavičasta nijansa kože – posebno na šakama i stopalima;

3)      trnjenje nekog dela tela;

4)      rane koje sporo zarastaju;

5)      osećaj hladnoće čak i po prijatnom vremenu.

Na drugoj strani, ukoliko ignorišemo ova upozorenja, loša cirkulacija može dovesti do mnogih oboljenja. Zapravo se pretpostavlja da je ona jedan siguran početak gotovo svih ostalih problema.

DESET BOLJKI  IZAZVANIH LOŠOM CIRKULACIJOM

1)      Povišen krvni pritisak (hipertenzija);

2)      Stvrdnjavanje arterija;

3)      Proširene vene;

4)      Seksualni problemi (impotencija&frigidnost);

5)      Preterano emocionalno reagovanje na stres;

6)      Loša koncentracija i pamćenje;

7)      Demencija;

8)      Dijabetes;

9)      Gubitak kose ili seda kosa;

10)   Problemi sa kožom (suva koža, perut, bore)

STRATEGIJE ZA BOLJU CIRKULACIJU

Problem loše cirkulacije jeste težak i mukotrpan ali nije nerešiv. Sledećih 10 saveta će sigurno pokrenuti i najinertniju krv. Dakle...

1. POKRET. Kluč dobre cirkulacije. Svidelo se to vama ili ne, pokret poboljšava strujanje krvi kroz telo. Nije neophodno da ono što radite bude preterano naporno, važno je samo da se pokrenete! Ako provodite većinu vremena svog života sedeći (što većina ljudi, nažalost, čini) potrudite se da na svakih sat vremena ustanete, protegnete se i izlupkate po telu, skočite dva-tri puta ili se protresete kao mačka. Deluje naivno, ali verujte da pomaže. Dalje, neophodno je da priuštite sebi redovne (što bi značilo svakodnevne) aktivnosti umerenog karaktera u trajanju od 30 minuta. Šetnja, džoging, istezanje, fitnes, teretana, sport, ples i joga samo su neke od ideja. Dozvolite sebi da se zadišete i osetite kako vam srce jače kuca. Onda pomislite da to ima i te kakve veze sa boljom cirkulacijom. Nije neizvodljivo, niti teško – pola sata svakoga dana i još jedno istezanje na svakih sat vremena – sa tako malo truda dobijate toliko mnogo, verujte da vredi.

2. TEČNOST. Optimalna količina je neophodna za dobru cirkulaciju. Pazite da ne pijete premalo ali ni previše tečnosti, jer i jedno i drugo usporava protok krvi kroz naše telo. Alkohol, kisela voda, kafa i stimulativni napici, zatim gazirani sokovi, kao i oni sa šećerom jesu tečnost, ali imaju niz dokazanih štetnih efekata po zdravlje čoveka, pa je stoga mudro mimoići ih prilikom odabira. Definitivno najbolji izbor jesu prirodni čajevi (oni na merenje – ne u vrećicama), sok od pšenične ili ječmene trave i sveže ceđeni (i odmah popiveni) sokovi od voća i povrća. Limunada zaslađena medom je takđe prihvatljiv izbor.

3. ISHRANA. Veštački šećer (beli, žuti, fruktoza, dekstroza, aspartam...) i sve namirnice koje brzo podižu šećer u krvi je preporučljivo minimizirati ili potpuno izbaciti iz svog jelovnika. Umesto ovih valja koristiti voće i med, žitarice, mahunarice... Kuhinjsku so zameniti morskom i ne preterivati u količinama, za početak nije loše smanjiti na oko 1 k.k. dnevno. Prevelika količina masnoća je štetna, a sve transmasnoće (margarin) takođe negativno utiču na cirkulaciju. Ipak jednako je štetno potpuno izbaciti masno iz svoje ishrane. Omega 3 masne kiseline kojih ima u semenkama lana, orahu i morskoj ribi, kao i mononezasićene masnoće, koje se mogu naći u maslinovom ulju su dragocene za održavanje dobre cirkulacije i vitalnosti.

Namirnice koje pomažu cirkulaciji

Uljarice (posebno laneno seme i golica), narandže, limun, lubenica, višnje, bobičasto voće (maline, kupine, borovnice, jagode), sve vrste luka, ulje ruzmarina, maslinovo ulje, ulje iz bakalareve jetre ili ajkule, pepermint, šargarepa, crveno vino, kokos, zeleni čaj, crvene jabuke.

4. PUŠENJE. Otkriveno je da je upotreba nikotina, u mnogim slučajevima, glavni uzrok bilo kog problema sa cirkulacijom. Nikotin je odgovoran za začepljenje vena i stoga nije na odmet napomenuti da pušenje usporava cirkulaciju i otežava je. Savet koji sledi sigurno vam je poznat: ostavite pušenje – štetno je po vas!

5. PODIGNITE NOGE iznad glave. Ta carska poza izuzetno prija vašem krvotoku. Radite to redovno, 2-3 puta dnevno po nekoliko minuta (koliko vam je prijatno). Možete sedeti i popeti ih na sto, ili još bolje: lezite na leđa, uspravite noge, tresite ih, kružite njima, pomerajte ih napred nazad. Efekti su fenomenalni!

6. KUPKE. Naizmenično izlaganje toplom&hladnom izaziva pozitivnu uzbunu u telu, što dovodi do pojačane cirkulacije. Kada se tuširate u toploj vodi, krv odlazi do kože i hrani je. Kada se zalijete hladnom vodom krv beži u unutrašnje organe. Ovo je šetnja koju svakako želite da izvedete više nego jednom (preporučuje se 5-6 puta bez prekida, tako da završite hladnom vodom). No vodite računa da ne preterate sa vrelo-hladnom kombinacijom. Postepeno povećavati temperaturnu razliku i ne počinjati sa vrelom ili ledenom varijantom. Imajte na umu da ne morate celo telo izložiti ovom stresu, već solidne rezultate možete postići i samo stavljanjem nogu do članaka ili kolena prvo u hladnu pa potom u toplu vodu. Takođe ne mora grejanje i hladjenje da se postigne vodom, možete koristiti i vazduh!

7. SUPLEMENTI I PRIRODNE TRAVE. Kompleks B vitamina, bioflavonidi, vitamin C, kalcijum, magnezijum, omega 3 su hranljivi sastojci koji će maksimizirati vaš cirkulatorni potencijal. Što se samih namirnica tiče, mnogo je biljaka koje prirodno lansiraju cirkulaciju. Najčešće prihvaćene i rado korišćene su ginko biloba, đumbir, crveni (kajenski) biber, beli luk. Uvrstite ih u svoju ishranu, ako ne zbog lepog ukusa, onda makar zarad dobre cirkulacije. Savremena istraživanja ukazuju da svakodnevno korišćenje belog luka pomaže snižavanju holesterola, izbacivanju teških metala iz organizma, redukovanju kandide i naravno boljoj cirkulaciji. Beli luk pročišćava krv, reguliše krvni pritisak i smanjuje rizik od arteroskleroze.

8. MASAŽA. Odlična je za cirkulaciju, a uz to i za opuštanje. Masaža leđa, lica, glave, dlanova, tabana ili čitavog tela je stimulativna za crvenu tečnost u nama. Ne morate uvek kod profesionalnog masera. Samomasaža dlanovima ili tabanima će savršeno odraditi posao.

9. ODEĆA I OBUĆA. Neka bude komotna i neka ne steže. Najčešće smo spremni da cenu utegnutosti (prividne i privremene lepote) platimo zdravljem i dugoročnom lepotom. Vodite računa da vam noge budu suve i tople, pogotovu kada je hladno. U suprotnom remetite prirodnu cirkulaciju u njima.

10. SUVO ČETKANJE KOŽE. Jedan od jeftinih trikova za poboljšanje cirkulacije krvi i limfe. Kupite četku od prirodnih materijala i svakodnevno četkajte kožu na suvo, počevši od dlanova i tabana prema trupu. Ovo oduzima svega 10 minuta vremena.

OPREZNO

Mnogi euforični sledbenici, sa velikim žarom uvode sve promene odjednom i u prevelikim količinama upotrebljavaju suplemente. Rezultat toga mogu biti krvarenja desni i slične neprijatnosti. Stoga savetujem oprez i umerenost. Promene uvodite postepeno i bez žurbe, polako napredujte. Uvedite male doze suplemenata, poželjno uz stručni nadzor. Ne forsirajte se previše fizički. Zapamtite – UMERENO.

Ivan Vukić

DOBRO PAMĆENJE (članak)

Kako poboljšati memoriju

PAMĆENJE ZA PAMĆENJE

UVOD

Treći milenijum je era informacija. Onaj ko želi uspeh, moraće, pre ili kasnije, da nauči kako da se nosi sa beskrajnim okeanom informacija, u kome pliva sve što postoji. Zahtevi rastu iz godine u godinu, a najviše su opterećeni oni koji intenzivno stiču nova znanja (ili tačnije mi studenti). Svakodnevno smo bombardovani hiljadama novih informacija iz različitih oblasti, a da za pojedine uopšte nismo ni zainteresovani. Da stvari budu još komplikovanije, od nas se dodatno očekuje ne samo da primimo, shvatimo i memorišemo informacije, već i da budemo sposobni da ih momentalno primenimo.

KO NAS TO ZATRPAVA?

Oni koji kreiraju očekivanja, izgleda da nisu uvek svesni da današnji svet ima stotine puta više informacija nego što ih je imao u vreme kada su oni bili u fazi intenzivnog učenja. Zbog toga se neretko dešava da se pred đake i studente stavljaju zadaci koji prevazilaze mogućnost čoveka da primi i obradi informacije. Škole i fakulteti XXI veka vide se kao mesta gde se polaznici ne opterećuju nebitnim i suvišnim informacijama, već im se maksimalno olakšava njihovo usvajanje.

SAMI SNOSIMO DEO KRIVICE

Ruku na srce, ni mi studenti ne činimo gotovo ništa, kako bi poboljšali svoju memoriju i bili u stanju da se nosimo sa zahtevima savremenog sveta. Očekivanja da će neka tableta napraviti čudo od naših sivih ćelija, složićete se, nisu realna. Štaviše, mnogi preparati za održavanje budnosti, jačanje koncentracije i podsticanje memorije u sebi sadrže niz štetnih sastojaka, te imamo situaciju da ne samo što nisu efektni, već su na duge staze i izuzetno štetni po naše zdravlje.

STRATEGIJA RAZVOJA 10 ZA 10

1. HRANITE MOZAK. Ukoliko ne polijete cveće, ono ne može da napreduje, a ukoliko ne nahranite mozak – ni on ne može da napreduje (a samim tim ni da pamti). Moderna nauka je daleko odmakla, i danas se gotovo sa sigurnošću zna čemu ljudski mozak duguje svoj veliki potencijal. Osnovni hranljivi sastojak koji je neophodan za ispravno funkcionisanje mozga, na opšte zaprepašćenje pobornika dijeta, jesu masnoće. Međutim, nije bilo koja masnoća "dobra za mozak". Omega-3 i omega-6 esencijalne masne kiseline su ono što omogućava da se između neurona uspostave veze, ili prevedeno na srpski: da bolje pamtimo. Oni koji žele da postignu ovaj efekat, to mogu učiniti konzumiranjem semenki lana (koje su najbogatiji izvor omega-3), morskom ribom (poput skuše), orasima, lešnicima, semenkama. Budite svesni da riba iz ribnjaka (pastrmka, šaran) ne sadrži omega-3 masne kiseline. Naravno sve ovo ne znači da treba svakodnevno jesti kilograme morske ribe i semenki. Dve kašike lana, svakoga jutra, šaka semenki za užinu i dva-tri puta nedeljno morske ribe učiniće vas gospodarom sopstvene memorije.

Evo još lepih vesti: druga važna stvar koju moramo obezbediti svom cenjenom mozgu jeste šećer. Naime, mozak je najveći potrošač šećera (glukoze) u organizmu. Zapravo 25% svih šećera koje ste uneli u toku dana je potrošio niko drugi do mali sivi gospodin. I pre nego što nastavite da tamanite slatkiše evo i ružnih vesti: potrebno je da dotok šećera u mozak bude konstantan. Da bi se to postiglo, mora se obezbediti stabilan nivo šećera u krvi. Inače, opšte je pozato, da slatkiši remete stabilan nivo šećera u krvi (izazivaju nagli skok, a ubrzo potom sledi nagli pad). Na drugoj strani ugljeni hidrati (iz žitarica, krompira, testenina) obezbeđuju traženu stabilnost. Zbog toga su integralni hlebovi, testenine, pirinač, kukuruz, slavsko žito... odlična hrana za najvažniji deo vašeg tela. Naravno ne treba isključiti ni slatkiše iz ishrane, a mozak će se najviše radovati medu, suvom voću, grožđu, bananama...

2. FIZIČKA AKTIVNOST. Fizička aktivnost dopušta vašem umu da se "sabere" i rezimira informacije, koje ste prethodno primili. Takođe, biti fizički aktivan, znači razvijati motoriku, a to dalje znači da se u mozgu razvijaju nove veze među neuronima, što dalje znači da on bolje funkcioniše. Stoga je neophodno da imate fizičku aktivnost barem četiri puta nedeljno, a svakodnevno treba izdvojiti pola sata za šetnju, jer upravo šetnja najviše prija dobrom razmišljanju.

3. PSIHIČKA KONDICIJA. Ne možete danas da pretrčite deset kilometara, ako niste u kondiciji. Isto tako ne možete da zapamtite deset poglavlja, ukoliko nemate psihičke kondicije. Inače, kao što su vežbe snage neophodne za kondiciju mišića, tako je i za mozak potrebna intelektualna stimulacija. Da što brže steknete ovu vrstu kondicije igrajte šah, sudoku, rešavajte ukrštenice, čitajte redovno (ali ne samo novine i časopise).

4. PREGLEDNOST. Ako su stvari oko vas haotične, one će i u vašim mislima biti takve. Da li imate blokčić 1x1 milimetar na kojem pišete, i potrebno vam je sto stranica da izrazite svoju misao? Ne znate gde ste šta videli, čuli ili pročitali. Da, to je haos (koji ne želite). Postoji jedan princip preglednosti: sve neophodne informacije o nekoj temi mogu da stanu na stranicu A4 formata. Ukoliko vama to ne uspe, znači da imate nepotrebne informacije. I možda krupniji rukopis.

5. SPAVAJTE. Zapamtite ovo: bez sna nema pamćenja. Svaki neprospavani sat znači da sutradan imate slabiju koncentraciju (dakle, slabije pamćenje). Iako dužina potrebnog vremena provedenog u snu varira od osobe do osobe, potrebno je spavati minimalno osam sati dnevno. Mislim da je sada prava prilika da upotrebim jednu dobro poznatu poslovicu: "Jedan sat prospavan pre ponoći, vredi kao dva sata prospavana posle ponoći".  A, vi se preračunajte kako vam odgovara.

6. MUZIKA. Stimuliše mozak i pomaže da laše pamtimo informacije. Posebno klasična, ali novija istraživanja ukazuju na to da i zabavna ima pozitivne efekte.

7. ISKORISTITE. Koristite ono što ste naučili. Sve što se ne upotrebljava se potiskuje negde u mozgu i biva zatrpano drugim novopridošlim informacijama. Pričajte sa drugim ljudima o onome što ste naučili. Niste štreberi ako znate nešto, nego ste štreberi ako znate nešto i ne znate šta ćete sa tim. Takođe povezujte ono što ste naučili, verujte da je sve (ali baš sve) povezano iako vam možda to odmah nije uočljivo.

8. ANGAŽUJTE SVA ČULA kada primate informacije. Na žalost, učenje se svelo na gledanje odvratnih crnih simbola na belom parčetu papira. Zaista, i oni koji imaju odlično pamćenje nisu u stanju da na ovaj način doguraju daleko. Čovekov mozak najbolje pamti vizuelno, jer su nervi kojima se transportuje ono što je video, desetak puta veći od ostalih. Zbog toga je dobro da:

(1)    crtate ono što učite

(2)    bojite u što više boja (znam kako zvuči ali shvatite ovo ozbiljno)

(3)    čujete od nekoga šta ima da kaže na tu temu

(4)    osetite ono što ste naučili, odnosno primenite i testirate da li je to tačno.

Na zapadu se odavno uspešno koriste ove metode i princip "learning by doing".

9. SAMO SUŠTINA. Nebitne stvari odbacite, jer se jedino tako nećete udaviti u informacijama. Budite svesni da je bolje naučiti i shvatiti 20 % nečega i imati to znanje zauvek (da, da ZAUVEK) nego zapamtiti 100% nečega i posle ispita sve zaboraviti. Gradivo se nadovezuje jedno na drugo, a da toga nismo svesni. Ako zaboravimo prethodno, onda uvek moramo da, od početka, učimo sve iznova. Zbog toga, iz svega što učite, zadržite suštinu koju ćete uvek znati, i koja će vam pomoći da mnogo lakše shvatate i pamtite sve nove informacije. Zamislite da ste zaboravili slovo A kada je učiteljica kretala da Vas uči slovu B; ili, na primer, da ste zaboravili sabiranje kada ste kretali na oduzimanje. Sigurno ne biste daleko dogurali.

10. PONAVLJANJE je majka mudrosti. Treba li to stalno da nam se ponavlja?

Ivan Vukić

KANDIDA (članak)

Škola zdravih navika: Kandida

DA SE NISTE SLUČAJNO KANDIDOVALI?!

Procenjuje se da ogroman broj ljudi u civilizovanim zemljama pati od oboljenja opšte poznatim pod nazivom KANDIDA. Statistike navode neverovatne podatke: 8 od 10! Da nevolja bude kompletna, samo je mali procenat onih kojima je dijagnostifikovana, dok je ostali nose u sebi a da to ne znaju. Ova bolest, ako bismo mogli tako da je nazovemo, odgovorna je za mnogo malih i velikih muka koje ispunjavaju život savremenih ljudi. Kao što je već rečeno: MNOGI NI NE SLUTE DA U SEBI NOSE - KANDIDU!

ŠTA JE TO KANDIDA

Kandida je gljivica koja živi na ljudskoj koži, u ustima, na sluzokoži polnih organa i u crevima... Zapravo, postoji više od 150 vrsti različitih gljivica koje se zbog određenih sličnosti zajednički nazivaju kandida. Ove gljivice žive zajedno sa nama, i u normalnim okolnostima ne prave probleme. Međutim, u pojedinim trenucima (ukoliko naš imuni sistem nije dovoljno jak da ih zaustavi)  one počinju da se razmnožavaju brzo, nekontrolisano i agresivno. Gljivice bujaju u našem telu i izazivaju različite probleme. One uzimaju hranu koja nam je potrebna i stvaraju otrovne materije. Simptomi su različiti i često se ne prepoznaju kao posledica kandide. Kandidiaza (nekontrolisano umnožavanje kandide) može da se dogodi na najrazličitijim mestima u organizmu. Međutim, gde god i kako god se ona manifestovala to znači da je verovatno ima u višku u čitavom telu. Zato nije delotvorno samo zamazati inficirano mesto već sveobuhvatno preći na rešavanje problema jer, rekoh već - ona je svugde i neće nestati sama od sebe!

SIMPTOMI KANDIDE

Osim što se može manifestovati kao lokalna gljivična infekcija, kandida utiče na proces varenja, disanje, težinu, kožu, nervni sistem... tako da postoji grupa različitih simptoma kojima glavni uzrok može biti upravo prekomeran rast gljivica. Zapamtite, moguće je da imate kandidu iako se ona nije manifestovala kao gljivična infekcija. Evo nekih simptoma koji će vam pomoći da razotkrijete svog neprijatelja:

Alergije, akne, ekcem, hipoglikemija, hormonalna neravnoteža, problemi sa menstruacijom,  proliv/zatvor, gojaznost/preterana mršavost, mentalna konfuzija, uznemirenost, depresija, paranoja, velika želja za slatkišima, infekcije urinarnog trakta, problemi sa sinusima, sluz u nosu ili grlu, česta promena raspoloženja, bol u kostima, osetljivost na dim cigarete/parfeme/hemikalije, beo jezik (tj. jezik prekriven belim omotačem), suv kašalj, glavobolja, psorijaza, česte infekcije, gasovi (što veći smrad - veća koncentracija gljivica), nadutost, neprijatnost u donjem delu stomaka, mučnina, impotencija.

KAKO TRETIRATI KANDIDU

Ideja je krajnje jednostavna... Prvo stvoriti uslove u kojima ona ne može da se razvije. Zatim joj ne davati hranu - tj. izgladniti je i pustiti njene neprijatelje da je unište. Da biste to mogli uspešno da postignete nužno je da učinite sledeće:

1. NEMA ŠEĆERA. Kao što je biljkama potrebno da imaju sunčevu svetlost da ne bi uvenule, tako je i kandidi neophodan šećer. Bilo koja vrsta šećera je dobrodošla ovim neželjenim stanovnicima našeg organizma. Beli, smeđi, med, malteks, fruktoza, aspartam, čak i šećer u vidu voća! Da, da, iako je voće označeno kao zdrava hrana, dok ste na čišćenju od kandide treba ga izbaciti jer za gljivice nije bitno odakle potiču molekuli šećera. Isto tako, hrana bogata skrobom (pšenica, raž, pirinač, ovas, ječam, krompir) nisu preporučljivi za period izgladnjivanja kandide, jer je direktno hrane i doprinose njenom rastu!

2. OPREZNO SA HRANOM KOJA IZAZIVA SLUZ. Mleko, mlečni proizvodi, proizvodi od brašna i masnoće izazivaju sluz u crevnom traktu. Sluz stvara atmosferu bez vazduha i jako prija kandidi... Pa ako želite da je negujete i razvijate, sada znate kako.

3. MINIMALNO LEKOVA. Lekovi uništavaju crevnu floru i time omogućavaju gljivicama da se nekontrolisano razmnožavaju. Nemojte da budete lake ruke i posežete za aspirinima svaki put kada vas boli glava. Setite se: glavobolja je jedan od simptoma! Ukoliko vam je lekar prepisao lekove budite svesni da morate da uzimate veće doze probiotika kako biste ponovo uspostavili ravnotežu u organizmu.

4. IZBEGAVAJTE KVASAC I PEČURKE. Daleki rodjaci kandide... A kako narod kaže: "ko će kome, ako neće svoj svome". Nije dobro unositi kvasac i pečurke jer i oni teže da stvore u crevima uslove koji odgovaraju svim gljivama - to svakako ne želite.

5. APSTINIRAJTE ALKOHOL. I alkohol je u uskoj vezi sa šećerom. No, ono što verovatno ne znate: što više gljivica imate to veći procenat alkohola proizvodite u sebi. Odlično ste pročitali. Setite se da kandida reaguje sa šećerom, njime se hrani i izaziva njegovu fermentaciju. Proces fermentacije (previranja šećera) je gotovo identičan kada se desi u nekom buretu punom šljiva ili u vašim crevima. Proizvod ovoga je konstantna velika količina alkohola u telu (kao kod alkoholičara), što jako mnogo opterećuje jetru. Stoga poštedite je dok se ne oporavite!

6. FERMENTISANI PROIZVODI SU ZA IZBEGAVANJE. Bilo da se radi o tradicionalnoj turšiji, kiselom kupusu, ili miso pasti, soja sosu, umeboši šljivama i slično, važno je izbegavati sve što je fermentisalo dok smo u fazi čišćenja. Doduše, u  nekim slučajevima kiseo kupus i miso pasta mogu biti tolerisani.

7. PIJTE PROBIOTIKE. Oni će direktno smanjiti količinu gljivica, jer prijateljske bakterije ne dozvoljavaju gljivicama da se razmnožavaju. Da bi imalo efekta, važno je uneti velike količine ovih bakterija i bez prekida više desetina dana. Morate biti uporni i strpljivo čekati da se odnos u crevima popravi u vašu korist.

8. JEDITE KLICE. Osobe koje imaju kandidu pate od nedostatka hranljivih sastojaka, bez obzira da li su gojazni ili ne (gojaznost je jedan od znakova neuhranjenosti). Klice sadrže mnogo nama prekopotrebnih vitamina i minerala. Pšenične klice nisu bogate ugljenim hidratima, ne izazivaju sluz jer se procesom klijanja lecitini razbijaju i transformišu u druge korisne sastojke. Zato je preporučljivo da u periodu čišćenja od kandide vaša dijeta sadrži preko 20% klica (pšeničnih, raženih, lucerkinih...)

9. BELI LUK UZ SVAKI OBROK. Ovo je najbolji prirodni antifungicid. Veoma je efikasan u smanjivanju kolonija kandide. Samo redovno korišćenje (uz svaki obrok) će omogućiti da je postepeno potisnete.

10. JOGURT. Vodite računa da bude bez šećera i dodataka. Poznato je da ovaj napitak  pomaže da se u crevima uspostavi kolonija prijateljskih bakterija, koje (setimo se) uništavaju gljivice.

11. ŠTO VIŠE VLAKANA. Čak 30 grama se savetuje kao standard. Vlakna čiste crevni trakt, uklanjaju sluz i stvaraju manje mogućnosti da dođe do fermentacije i truljenja. Zeleno lisnato povrće i lanene semenke su glavni čistači vaših creva od kandide. Neka zeleno povrće čini 40-50% vaše ishrane.

12. MESO JE DISKUTABILNO. Gljivice se ne hrane mesom, već šećerima. Međutim problem mesa i jaja leži u antibioticima i steroidima koji su ubrizgani u životinje. Ovi uništavaju naše prijateljski raspoložene bakterije i dovode do rasta kandide. Stoga valja biti oprezan - više ribe i ekološkog mesa (jaretina), manje teletine i piletine, a nikako svinjetine!

13. ŽITARICE. Jesti ih sporadično, u malim količinama, a isključivo proso, kinou, štir ili heljdu. Pirinač, ječam, kukuruz, pšenicu i raž valja izbegavati.

14. ULJE OD ORIGANA. Pored belog luka je najmoćniji uništitelj gljivica. Uvrstiti ga u svoju ishranu ako vam je dostupno.

15. SPOLJNA NEGA. Što manje odeće, što više sunca. Kupka u jabukovom sirćetu (1-2 šolje) pola sata, mazanje jogurtom ili belim lukom na inficirana mesta pomaže da pobedite kandidu.

VAŽNO UPOZORENJE

Iako su rezultati vidljivi već nakon nekoliko dana, pravo osetno poboljšanje nastupa 1-2 meseca od početka tretmana. No, to nikako ne znači da je kandida nestala. Ona se u periodu od dva meseca tretmana samo redukovala i jako je važno ne prestajati tada već nastaviti još tri meseca. Naravno striktnost dijete opada vremenom, kao i količine suplemenata.

Ivan Vukić

TERMIČKA OBRADA HRANE (članak)

Termička obrada hrane

NEKI TO VOLE VRUĆE

Jedno od najaktivnijih bojnih polja, na području ishrane, svakako jeste pitanje termičke obrade hrane. Kod velikog broja ljudi, sinonim za zdravu ishranu predstavlja isključivo sirova hrana. Ukoliko skuvamo, ispečemo, ispohujemo ili (ne daj bože) grilujemo namirnicu, mi je na taj način ubijamo i uništavamo hranjive sastojke u njoj. Kao što je opšte poznato, za svađu je potrebno najmanje dvoje, pa je tako i ovaj sukob nastao kada su se uključili zagovornici teze da sirova hrana ne samo da nije korisnija već je, naprotiv, štetna po zdravlje (za razliku od skuvane)...

Najvatrenije pristalice kuvanja su makrobiotičari, čiji utemeljivači smatraju da sirova hrana treba da ima manju ulogu u ishrani od kuvane. Argumenti koje navode su sledeći: kuvanjem se uništavaju štetne materije (čitaj otrovi) kojih u namirnicama ima sve više. Zatim, štedi se energija jer u sebe unosimo već polu-svarenu hranu. Treći argument je kaloričnost, koja se povećava kuvanjem, pečenjem itd. Kako kažu, potrebno nam je količinski manje hrane, da bismo zadovoljili svoje potrebe.

U suprotnom taboru, u glavnom, se nalaze vegetarijanci, i to ne bilo koji, već oni najrigorozniji – vegani. Naravno, nisu svi vegani zagovornici ove ideje, ali je većina zagovornika ove ideje, ni manje ni više, nego vegan. Ili u prevodu: Nisam do sada sreo čoveka koji jede sirovo meso, ali sam sreo one koji jedu samo kuvane biljke... Osnovni razlozi zbog kojih ovaj „tabor“ smatra da je mnogo bolje jesti sirovo nego kuvano su sledeći: kuvanje uništava vitamine i enzime, koje hrana prirodno sadrži. Kuvanje ubija hranu, i ona nam ne može preneti životnu energiju kakvu može kada je sirova. Ni jedan drugi stvor na planeti ne obrađuje hranu, već je jede odmah onakvu kakvom je priroda daje (a pritom održava dobro zdravlje).

Ono što je najmudrije, kao i u svim sukobima, jeste držati se po strani, jer čovek sa strane jasnije sagledava situaciju. A situacija je sledeća:

Što se samog procesa termičke obrade tiče, on ne „ubija“ hranu (makar ne više od žvakanja). Ono što će temperatura od 100 stepeni sigurno ubiti jesu virusi, parziti i gljivice, što može biti izuzetno značajno za ljude koji imaju prirodno nisku stomačnu kiselinu (a uništavanje spoljnih neprijatelja je njen posao). Dalje, iako se na višim temperaturama mogu neutralisati neki toksini, pogrešno je verovati da ono služi kao sredstvo za uklanjanje otrova (pogotovu onih veštačkih), zato što većina njih opstaje na jako visokim temperaturama. Na drugoj strani, temperature više od 100 stepeni, stvaraju materije, koje su prilično štetne po zdravlje čoveka. Većina njih je kancerogeno. Stoga treba biti oprezan, jer se može preterati u jačini vatre.

Istina je da temperatura dodaje kalorijsku vrednost namirnicama, što znači da nam je potrebna manja količina da bismo zadovoljili svoje energetske potrebe. Takođe je istina da se prilikom zagrevanja određene namirnice gube, dok neke postaju dostupnije organizmu:

ENZIMI. Imaju važnu ulogu u nesmetanom varenju onoga što pojedemo. Gube se bilo kojim značajnim zagrevanjem, tako da ih spremljena (kuvana, pečena...) hrana nema u sebi. Jedino sirove namirnice i turšija obiluju ovim materijama. Ono što je dobra vest jeste da ljudskom organizmu nisu potrebne tone enzima već relativno male količine.

VITAMINI. Sledeći po delikatnosti. Ne podnose toplotu i lako iščeznu iz namirnica kada se ove stave na vatru ili u nju. Najosetljiviji je vitamin C, i pojedini vitamini B grupe. Njihova količina se izuzetno brzo smanjuje, čak i prilikom sedmominutnog kuvanja. Štaviše, oni su pogotovu osetljivi na spremanje u vodi. Stoga se izvorom vitamina C mogu smatrati jela koja su spremana na pari i to ispod pet minuta. Količina istog se povećava kišeljenjem (tradicionalni kiseo kupus), ali podvarak, na primer, nema vitamina C, jer ga unište sati kuvanja. Vitamin A i E su malo stabilniji. Iako se na toploti određen procenat njih izgubi, ipak jedan deo i ostane. Povrće i voće, jeste osnovni izvor vitamina (i enzima). Stoga se preporučuje da voće u glavnom bude sirovo (kada ga unosimo u sezoni), povremeno pečeno ili kao kompot i džem u jesen i zimi. Pojedino povrće nije preporučljivo termički obrađivati (krastavac i paradajz), pojedino povrće nije dobro predugo izlagati visokim temperaturama (3-4 minuta najviše). Tu spada svo zeleno povrće, kao što su peršun, brokoli, raštan, zelje, spanać, blitva, prokelj, praziluk... Ostalo povrće nije preporučljivo spremati duže od 30 minuta, na tihoj vatri. Najbolje ga je sitno iseći i prokuvati 15-20 minuta. Takođe je poželjno uvrstiti turšiju (prirodno spremanu, bez konzervanasa) kao vitaminsko-enzimsku bombu. Ovakvo ophođenje prema povrću i voću će vam garantovati unos neophodnih enzima i vitamina.

VLAKNA. Termička obrada, posebno kuvanje, uništava vlakna. Zato se kao glavni izvor korsti salata od povrća ili voća i pečeno ili sirovo semenje.

MINERALI. Ova kategorija namirnica je izuzetno otporna na toplotu te se njihova količina gotovo i ne menja kada kuvate, pečete, pržiite i sl. Izuzetak je kalijum koji se prilikom kuvanja „preseli“ iz namirnice u vodu, pa se stoga savetuje da ne bacate vodu u kojoj kuvate.

Ostali hranljivi sastojci, poput ugljenih hidrata, proteina i masnoća nemaju tolikih problema sa visokim temperaturama i mogu istrpiti da budu termički obrađeni. Štaviše, ugljeni hidrati postaju lakše dostupniji kada malo „pošetaju po plamenu“. Hleb i kaše od žitarica i pahuljica su očigledni primeri da je ljudska vrsta instinktivno znala šta sa njima valja činiti.

Što se masnoća tiče, pečenjem se smanjuje njihova ukupna količina u namirnici, tako da ukoliko želite da se makar malo obezmastite, evo razloga da radije pečete meso nego da ga kuvate.

Volimo da se poredimo sa drugima, i kažemo kako je konju dovoljna šaka zobi za ceo dan, psu kora hleba, papagaju kašičica prosa... Oni to jedu sirovo, siti su i prilično zdravi (barem se nama tako čini). Ono što previđamo jeste sledeća činjenica: čovek se od ostalog živog sveta razlikuje po razvijenoj inteliginciji. Trocifreni IQ dugujemo našem razvijenom mozgu, koji ima svoje potrebe (a one su, uzgred budi rečeno, poprilično velike). Oko četvrtina kiseonika i energije u telu transportuje se u mozak i tamo troši. Ako svoju inteligenciju dugujemo njemu, moramo mu se odužiti unošenjem veće količine hranjivih sastojaka. Iz sirove hrane ih sigurno možemo dobiti, ali bi nam tada trebala abnormalno velika količina iste. Ako smo mudri, zašto tu mudrost ne bismo iskoristili da skuvamo hranu i tako uštedimo energiju telu. Na kraju, krajeva uspon civilizacija i razvoj ljudskog mozga počeo je upravo onda kada smo ukrotili vatru i počeli da spremamo svoju hranu. Vitamine, enzime i vlakna takođe ne smemo da zapostavimo. Ne moramo ići na sve ili ništa – najbolje je ne praviti dilemu PRESNO ILI KUVANO, već se odlučiti i za jedno i za drugo. Ko zna, možda bi i životinje kuvale ručak – da umeju!

Ivan Vukić

VEGETARIJANSTVO (članak)

Vegetarijanstvo

NEKOME MAJKA A NEKOM MAĆEHA

Čovek je veoma davno došao na ideju da treba da izbaci meso iz svoje ishrane. Još u staroj Grčkoj, pojedini filozofi zastupali su tezu vegetarijanizma. Neki od njih otišli su toliko daleko da su svojim potencijalnim učenicima kao uslov za pohađanje njihovih škola postavili vegetarijansku ishranu! No, i oni su imali svoje razloge: filozofi su, kako je zapisano, govorili da će njihovi učenici bolje razmišljati i imati bistar um ukoliko budu izbacili meso, jaja i mleko iz svoje ishrane. Iako su se svi divili njihovoj mudrosti, ideja vegetarijanstva nije zaživela sve do druge polovine dvadesetog veka (što će reći: pre 50-60 godina).

POČETAK IMPERIJE VEGETARIJANACA

Da je Amerika zemlja odakle nam mnogo toga dolazi potvrđuje i priča o vegetarijancima. Naime, posle drugog svetskog rata, kada se tamo standard polako popravio, određen broj ljudi shvatio je da proizvodi od životinja, koje se gaje na farmama, nisu zadovoljavajućeg kvaliteta jer u sebi imaju značajnu količinu otrova, hormona i antibiotika. Pošto tada nije postojala adekvatna ponuda organski gajenih namirnica, najlakše je bilo izbaciti ove proizvode iz upotrebe i zameniti ih, manje zagađenim, biljkama. U početku je vegetarijanstvo predstavljalo trend. Bilo je „in“ ne jesti meso već ga zameniti sojom. I u moderno doba nastupi period kada javne ličnosti učestalo počnu da propagiraju ovakav pristup pa on ponovo postane jedna od „trendi stvari“. Šezdeset godina od svog ponovnog rođenja, vegetarijanstvo je postalo prava imperija. Danas ljudi postaju vegetarijanci iz krajnje različitih pobuda: jedni zbog gore pomenutih otrova u mesu, drugi zbog verovanja da će im razmišljanje biti jasnije kao u grčkih mudraca, treći smatraju da je nepravedno oduzeti nekome život da bi se nahranio (ne znam šta lavovi misle o ovom pitanju), četvrti vele da u ljudskoj prirodi nije da jede meso, peti misle da će izbacivanjem mesa iz ishrane početi da se hrane zdravo, ostali jer je to „kul“.

KOLIKO SU STROGI

Videli smo da ljudi iz različitih ubeđenja izbacuju hranu životinjskog porekla iz svoje ishrane. Međutim, ne izbacuju svi baš sve. U zavisnsti koliko su strogi, vegetarijance možemo podeliti:

VEGANI. Najekstremniji vegetarijanci. Oni ne unose ništa što je životinjskog porekla. Niti meso, niti jaja, mleko, mlečne proizvode. Oni najrigorozniji smatraju da pravi vegan ne treba da jede pored ovoga ni med. Takođe se u okviru ove grupacije izdvaja podgrupa onih koji zagovaraju ishranu isključivo sirovim biljkama.

LAKTO-VEGETARIJANCI. Lakto, znači mleko, dakle, u ovoj grupi se nalaze oni koji od životinjskih proizvoda unose jedino mleko i mlečne prerađevine, a zauzvrat se odriču mesa i jaja. U glavnom ljudi postaju lakto vegetarijanci jer smatraju da je nepravedno oduzeti život nekome da bi se nahranio.

LAKTO-OVO-VEGETARIJANCI. To je najblaži oblik, gde osoba ne konzumira jedino meso, dok su jaja i mleko „dozvoljena hrana“. S obzirom da većina vegetarijanaca pripada navedenoj grupaciji, obično se pod pojmom VEGETARIJANAC podrazumeva pripadnik ove zajednice.

ČETIRI TEŠKE GREŠKE

Ishrana na vegetarijanski način može biti korisna, ali može biti i pogubna. Da vidimo o čemu se radi...

PRVA GREŠKA. Kada se nešto izbaci iz ishrane, neophodno je da se nešto drugo ubaci. Ne možemo jednostavno prestati da jedemo meso i jaja, a da zauzvrat ne povećamo količinu mahunarica i uljarica. Ili ako se odreknemo mleka, jogurta i sira, moramo povećati količinu zelenog lisnatog povrća (kelj, brokoli, peršun) i uvesti turšiju (posebno kiseo kupus) kao sastavni deo našeg menija. Na taj način nećemo dozvoliti da imamo nedostatak kalcijuma ili nedovoljan unos proteina i sl.

DRUGA GREŠKA. Industrijski vegetarijanizam odnosno, loša zamena. Većina savremenih vegetarijanaca pravi ovu grešku. Od njih se često mogu čuti izjave da su meso, mleko i jaja „loši“. Šta to znači „loši“ i zbog čega, mnogi od njih ne umeju da objasne. U svakom slučaju, vegetarijanac smatra da je štrudla sa jabukama zdravija od kuvanog jajeta, da je pašteta od soje bolji izbor od barene piletine, ćuretine ili ovčetine, da je sojin margarin bolji od životinjskih masti i da su viršle od soje zdrava zamena za standardne. Na žalost nije baš tako. Prerađevine od mesa i prerađevine od soje imaju negativnih efekata na zdravlje ljudi. Zameniti jedno drugim jeste, kako bi naš narod rekao: „presipanje iz šupljeg u prazno“. Ukoliko želite da budete vegetarijanac da biste se zdravije hranili imajte na umu da industrijski proizvodi od soje ili bilo kakve industrijske zamene (npr. pirinčano mleko u prahu) nimalo ne koriste vašem zdravlju već ga direktno ugrožavaju.

TREĆA GREŠKA je korišćenje biljnih proizvoda, koji su dokazano štetni (na primer: šećera, peciva, belog brašna, testenina). Šećer, definitivno, narušava dobro zdravlje. Moderno društvo ga upotrebljava u daleko prevelikim količinama. Vegetarijanci nekako to previđaju, i zbog toga stoji savet da izbegavaju šećer jednako kao i meso.

ČETVRTA GREŠKA. Vegetarijanac je zaboravio odakle mu potiče ime. Da podsetimo reč VEGETArijanac potiče od latinske reči VEGETACIA, što znači biljno rastinje. Osnovu vegetarijanske ishrane trebalo bi da čini upravo mnogo svežeg povrća (brokolija, karfiola, luka, kupusa, šargarepe, krastavca, kelja, prokelja, peršuna, paškanata, celera, cvekle, salate...). Na žalost, retko koji vegetarijanac sadašnjice ima u svojoj ishrani ovako raznovrsan asortiman svežeg povrća.

ZELENI PROBLEMI

Zbog neadekvatne ishrane (koja je najčešće uzrokovana gore pomenutim greškama), vegetarijanci imaju mnoštvo zdravstvenih problema. Najučestaliji su: kandida, nedostatak kalcijuma, vitamina B12, anemičnost, problemi sa limfnim sistemom, alergijama, hormonalni poremećaji (prvenstveno rada tiroidne žlezde)...

KOME KORISTI, A KOME NE

Koristi od PRAVILNE vegetarijanske ishrane su mnogostruke. Prva pogodnost u nizu jeste pročišćujući efekat hrane. Organizam se oslobađa od otrova, kojih u sadašnjem vremenu ima sve više. Druga korisna stvar jeste vitkija linija, a treća veća energija tokom čitavog dana. Još jednom moram naglasiti da se možete okoristiti jedino od PRAVILNE vegetarijanske ishrane.

Oni kojima prelazak na vegetarijansku ishranu može doneti blagodet su:

1.       osobe sa viškom kilograma

2.       ljudi koji su u dosadašnjoj ishrani koristili previše mesa, mleka ili jaja

3.       osobe sa prirodno slabom želudačnom kiselinom

4.       fizički neaktivne osobe

5.       lljudi stariji od 45 godina

Rigorozna vegetarijanska ishrana se ne preporučuje:

1.       osobama sa jakom želudačnom kiselinom

2.       sportistima i fizički aktivnim ljudima

3.       deci i tinejdžerima (najbolji izvor proteina i masnoća: riba)

4.       osobama na hemo i zračnoj terapiji (zavisno od slučaja)

5.       osobama koje se oporavljaju od teških bolesti (potrebna pojačana, a ipak zdrava ishrana)

6.       mršavim osobama koje nikada nisu volele da jedu meso, a uživale su u mleku i mlečnim proizvodima

Pažnja: Budite svesni da ne morate da pravite izbor „sve ili ništa“. Nekome neće koristiti da potpuno izbaci meso iz upotrebe, ali bi mu jako prijalo da značajno smanji njegovu količinu. Isti je slučaj sa jajima, mlekom i mlečnim proizvodima. Važno je ipak, potruditi se da pronađete proizvode organskog kvaliteta. Moguće je da niste na to obraćali pažnju, ali se u našoj zemlji mogu naći proizvođači koji idu u susret organskim standardima.

Ivan Vukić