Doručak
NITI S TOBOM NIT BEZ TEBE
Doručak je jedan od
tri davno uspostavljena obroka. Vekovima su ga različiti narodi širom sveta,
svakodnevno praktikovali, bez osećaja griže savesti. Danas se, međutim, prvi
obrok našao u žiži mnogobrojnih polemika. Poslednjih desetina godina doživeo je
velike uspone i padove. Bio je označavan i kao veliki problem koji treba
eliminisati, ali i kao obrok koji čuva i vraća zdravlje. Dok pojedini savetuju
njegovu obaveznu upotrebu, drugi predlažu njegovo potpuno eliminisanje iz
dnevnog ritma. Zbunjeni protivrečnim preporukama, a pritisnuti savremenim
načinom života, ljudi sadašnjice usvajaju nova rešenja, obično manje hranljiva
od onih prethodnih.
U ČEMU JE PROBLEM
Proces
detoksikacije (tj. eliminacije otrova iz organizma) počinje u jutarnjim
časovima i traje sve dok se spontano ne završi ili prekine. Pod terminom
„jutarnji časovi“, misli se na one „sitne sate“, odmah nakon ponoći. Narednih
5-10 časova naše telo pokušava da izbaci iz sebe sve što je nepotrebno i štetno.
Zavisno od toga koliko posla ima, više će mu vremena trebati da ga završi. Dok
traje ovaj poces, nije poželjno trošiti energiju na druge stvari (na primer na
prevelike psihičke/fizičke napore ili na varenje hrane). Ukoliko se to iz nekog
razloga desi, prestajemo da izbacujemo otrove iz sebe i počinjemo da ih
skladištimo. Upravo ovim načelom rukovode se oni ljudi koji preporučuju da se
do podneva ne konzumira nikakva teža hrana, osim sokova, tečnosti, klica,
povrća i voća (pošto navedene namirnice nisu zahtevne za varenje, te ne remete
detoksikaciju). Sa žitaricama, masnoćama i proteinima valja sačekati i smestiti
ih u popodnevne časove.
Sve ovo bilo bi
krajnje jednostavno, da nema i druge, isto tako uverljive, priče. Kako su se
složili svi stručnjaci, sa punim stomakom nije zdravo spavati. Od poslednjeg
obroka do počinka potrebno je da prođe nekoliko sati. To znači da, nakon
buđenja iz sna, osoba nije unosila hranu duže od deset sati. Ukoliko ne unesemo
hranu (i proteine) duže od 12 sati, naš organizam objavljuje vanredno stanje i
sve procese svodi na minimum (pa i detoksikaciju) da bi samim tim uštedeo
energiju koju ima. Nakon spavanja, mi se budimo odmorni i sveži, ali spavanjem
ne dobijamo novu energiju već samo racionalno organizujemo staru. Zbog toga, druga
grupacija stručnjaka, preporučuje obavezan doručak (koji će obezbediti dovoljno
proteina, ugljenih hidrata i masnoća) kako bi se sprečilo objavljivanje
vanrednog stanja.
ŠTA TREBA RADITI
Gotovo je nemoguće
istovremeno puniti organizam novom hranom i izbacivati otrove iz njega.
Najracionalnije rešenje jeste, da navedete telo da prirodno (spontano) završi
sa većim delom čišćenja do buđenja. Ukoliko ne preopteretite vaš sistem organa
za varenje uveče, onda će on ujutru biti spreman. Preskakanje doručka i
egzistiranje na tečnostima do ručka posmatrajte kao „vađenje fleka“. Ukoliko
ste umastili košulju, sigurno da je poželjno da je odnesete na hemijsko. No,
najbolje je da pazite da do toga u opšte ne dođe. Oni koji se prejedu za
večeru, i sami znaju da ujutru nemaju apetit, a jedino što im telo traži jeste
voće. Ukoliko prepodne ne unesemo dovoljno hrane, moramo je uneti popodne i
uveče, a to stvara začarani krug.
Ili da postavimo to
ovako: Zimi ložite peć da biste dobili energiju i obezbedili toplotu. Prva
stvar, koju ćete uraditi ujutru, jeste da očistite pepeo od jučerašnjeg dana.
Ukoliko to niste uradili, vatra neće lepo da gori. Što se vas tiče, to znači da
creva neće lepo moći da vare hranu. Dakle, prva hrana koju unosite ujutru treba
da očisti crevni trakt i spremi ga za dalji posao. Iako ste očistili organe,
posao tek počinje. Ne može se samo sipati kofa uglja i kresnuti šibica –
potrebno je napraviti potpalu, razbuktati vatru i stvoriti dovoljno žara, pa
tek onda na red dolaze masivna drva i ugalj. U prevodu, ono što unesete za
doručak ne treba da bude previše opterećujuće već samo da pokrene vaše organe i
pripremi ih na težu hranu koja će doći kasnije u toku dana. Ne sme ni da bude
previše lako jer je i u vašim crevima potrebno stvoriti „dovoljno žara“ da bi
se moglo valjano ručati. Ovaj princip svima je dobro poznat i očigledan, ali ga
iz nekog razloga većina nikada nije primenila na svoj život.
KAKO TREBA DA IZGLEDA ZDRAV DORUČAK
Vaš
doručak treba da obeleži 500-600 kalorija, i oko 3 šolje (600 mililitara)
tečnosti. Prvenstveno treba da se sastoji od šećera/ugljenih hidrata, ali i
dovoljne količine proteina i masnoća. Ne sme da optereti sistem za varenje i
treba da bude lako svarljiv, uključujući i dobro iskombinovane namirnice.
Doručak bi trebalo
da se sastoji iz dva dela: jutarnjeg eliksira i samog doručka. Jutarnji eliksir
ima za cilj da očisti naše organe za varenje i pripremi ih za posao. Takvu
ulogu imaju biljni čajevi, sveže ceđeni sokovi od voća ili povrća, sok od
ječmene trave, mlaka voda i sirovo voće. Stoga, šolja čaja ili čaša soka ili činijica
voća ili malo mlake limunade na prazan želudac imaju presudnu ulogu u tome kako
ćete se osećati čitavog dana u svojoj koži.
Otprilike 20-30
minuta nakon eliksira, poželjno je uneti ostatak doručka. Vekovi prakse su
pokazali, a najnovija istraživanja to potvrdila, da je najpoželjniji doručak
onaj koji se sastoji iz žitarica. Naime, one se relativno lako vare, daruju nam
obilje sporosagorevajuće energije, a sadrže i izvesne količine proteina (baš
onoliko koliko nam je neophodno na početku dana). Malo masnoće i povrća mogu se
pridodati ukoliko poželite (ukoliko odlučite da unesete voće za doručak, onda
ga unesite u vidu jutarnjeg eliksira, zbog toga što se voće ne kombinuje dobro
sa ostalom hranom. Suvo voće je izuzetak). To praktično znači da su kačamak,
sutlijaš, slavsko žito, popara, pletenica, kuvani đevrek, integralna kifla,
pahuljice i sl. dobro rešenje. Na drugoj
strani meso, kobasice, viršle, šunke, jaja i masna hrana nije prikladna
za prvi obrok. Burek i jogurt, kao najčešći doručak u ovoj državi, nisu dobar
zbor iz jednog razloga: previše su masni. Inače, kada bi se spremila pita sa
malo masnoće, to bi već bio solidan izbor. Vodite računa da ukoliko odlučite da
doručkujete jela iz pećnice, potrebno je da uz to pijete čašu ili dve
vode/čaja. Mleko i sokove nije poželjno uzimati sa drugom hranom jer otežavaju
varenje.
SVETSKA BAŠTINA
Svako područje ima
svoj specifični „meni“ za doručak, koji je nastao kao posledica materijalnog
statusa, dostupnosti lokalnih vrsta namirnica, klime i ukusa. Tako se u Srbiji
obično doručkuju burek i jogurt; na drugoj strani, italijanski doručak je nešto
slađi: mleko i peciva/hlebovi premazani puterom, medom, kremom ili marmeladom.
Standardan engleski doručak, predstavlja izazov za svačiji sistem za varenje:
jaja na oko, šunka, kobasice, pasulj i tost. Naše komšije, Rumuni, doručkuju
kajganu sa sirom, hleb i čaj/jogurt, dok Mađari imaju teži obrok koji uključuje
suvo meso poput pršute, salame i šunke, kobasice i sl. Doručkuje se i izvan
Evrope. Japanci, na primer, uživaju u kaši od pirinča, miso supi, nori algama i
turšiji (inače klasične makrobiotičke preporuke su upravo ovakve jer su tvorci
ovog pravca rodom iz Japana). U Indiji, luči (pržene kuglice od brašna) i
čapati (nešto poput palačinki) tradicionalno se koriste uz povrće. Afrika voli
tropsko voće i korenje biljaka za doručak, a latinska amerika je svoje obrasce
nasledila od majke Španije i prilagodila ih dodajući im jela od kukuruza.
Što se istorije tiče,
Stari Grci kuvali su kašu od ječma za doručak, Rimljani su bili više naklonjeni
hlebu i siru, a Egipćani urmama i pečenoj pšenici.
Ivan Vukić
Нема коментара:
Постави коментар