DOBRO PAMĆENJE (članak)

Kako poboljšati memoriju

PAMĆENJE ZA PAMĆENJE

UVOD

Treći milenijum je era informacija. Onaj ko želi uspeh, moraće, pre ili kasnije, da nauči kako da se nosi sa beskrajnim okeanom informacija, u kome pliva sve što postoji. Zahtevi rastu iz godine u godinu, a najviše su opterećeni oni koji intenzivno stiču nova znanja (ili tačnije mi studenti). Svakodnevno smo bombardovani hiljadama novih informacija iz različitih oblasti, a da za pojedine uopšte nismo ni zainteresovani. Da stvari budu još komplikovanije, od nas se dodatno očekuje ne samo da primimo, shvatimo i memorišemo informacije, već i da budemo sposobni da ih momentalno primenimo.

KO NAS TO ZATRPAVA?

Oni koji kreiraju očekivanja, izgleda da nisu uvek svesni da današnji svet ima stotine puta više informacija nego što ih je imao u vreme kada su oni bili u fazi intenzivnog učenja. Zbog toga se neretko dešava da se pred đake i studente stavljaju zadaci koji prevazilaze mogućnost čoveka da primi i obradi informacije. Škole i fakulteti XXI veka vide se kao mesta gde se polaznici ne opterećuju nebitnim i suvišnim informacijama, već im se maksimalno olakšava njihovo usvajanje.

SAMI SNOSIMO DEO KRIVICE

Ruku na srce, ni mi studenti ne činimo gotovo ništa, kako bi poboljšali svoju memoriju i bili u stanju da se nosimo sa zahtevima savremenog sveta. Očekivanja da će neka tableta napraviti čudo od naših sivih ćelija, složićete se, nisu realna. Štaviše, mnogi preparati za održavanje budnosti, jačanje koncentracije i podsticanje memorije u sebi sadrže niz štetnih sastojaka, te imamo situaciju da ne samo što nisu efektni, već su na duge staze i izuzetno štetni po naše zdravlje.

STRATEGIJA RAZVOJA 10 ZA 10

1. HRANITE MOZAK. Ukoliko ne polijete cveće, ono ne može da napreduje, a ukoliko ne nahranite mozak – ni on ne može da napreduje (a samim tim ni da pamti). Moderna nauka je daleko odmakla, i danas se gotovo sa sigurnošću zna čemu ljudski mozak duguje svoj veliki potencijal. Osnovni hranljivi sastojak koji je neophodan za ispravno funkcionisanje mozga, na opšte zaprepašćenje pobornika dijeta, jesu masnoće. Međutim, nije bilo koja masnoća "dobra za mozak". Omega-3 i omega-6 esencijalne masne kiseline su ono što omogućava da se između neurona uspostave veze, ili prevedeno na srpski: da bolje pamtimo. Oni koji žele da postignu ovaj efekat, to mogu učiniti konzumiranjem semenki lana (koje su najbogatiji izvor omega-3), morskom ribom (poput skuše), orasima, lešnicima, semenkama. Budite svesni da riba iz ribnjaka (pastrmka, šaran) ne sadrži omega-3 masne kiseline. Naravno sve ovo ne znači da treba svakodnevno jesti kilograme morske ribe i semenki. Dve kašike lana, svakoga jutra, šaka semenki za užinu i dva-tri puta nedeljno morske ribe učiniće vas gospodarom sopstvene memorije.

Evo još lepih vesti: druga važna stvar koju moramo obezbediti svom cenjenom mozgu jeste šećer. Naime, mozak je najveći potrošač šećera (glukoze) u organizmu. Zapravo 25% svih šećera koje ste uneli u toku dana je potrošio niko drugi do mali sivi gospodin. I pre nego što nastavite da tamanite slatkiše evo i ružnih vesti: potrebno je da dotok šećera u mozak bude konstantan. Da bi se to postiglo, mora se obezbediti stabilan nivo šećera u krvi. Inače, opšte je pozato, da slatkiši remete stabilan nivo šećera u krvi (izazivaju nagli skok, a ubrzo potom sledi nagli pad). Na drugoj strani ugljeni hidrati (iz žitarica, krompira, testenina) obezbeđuju traženu stabilnost. Zbog toga su integralni hlebovi, testenine, pirinač, kukuruz, slavsko žito... odlična hrana za najvažniji deo vašeg tela. Naravno ne treba isključiti ni slatkiše iz ishrane, a mozak će se najviše radovati medu, suvom voću, grožđu, bananama...

2. FIZIČKA AKTIVNOST. Fizička aktivnost dopušta vašem umu da se "sabere" i rezimira informacije, koje ste prethodno primili. Takođe, biti fizički aktivan, znači razvijati motoriku, a to dalje znači da se u mozgu razvijaju nove veze među neuronima, što dalje znači da on bolje funkcioniše. Stoga je neophodno da imate fizičku aktivnost barem četiri puta nedeljno, a svakodnevno treba izdvojiti pola sata za šetnju, jer upravo šetnja najviše prija dobrom razmišljanju.

3. PSIHIČKA KONDICIJA. Ne možete danas da pretrčite deset kilometara, ako niste u kondiciji. Isto tako ne možete da zapamtite deset poglavlja, ukoliko nemate psihičke kondicije. Inače, kao što su vežbe snage neophodne za kondiciju mišića, tako je i za mozak potrebna intelektualna stimulacija. Da što brže steknete ovu vrstu kondicije igrajte šah, sudoku, rešavajte ukrštenice, čitajte redovno (ali ne samo novine i časopise).

4. PREGLEDNOST. Ako su stvari oko vas haotične, one će i u vašim mislima biti takve. Da li imate blokčić 1x1 milimetar na kojem pišete, i potrebno vam je sto stranica da izrazite svoju misao? Ne znate gde ste šta videli, čuli ili pročitali. Da, to je haos (koji ne želite). Postoji jedan princip preglednosti: sve neophodne informacije o nekoj temi mogu da stanu na stranicu A4 formata. Ukoliko vama to ne uspe, znači da imate nepotrebne informacije. I možda krupniji rukopis.

5. SPAVAJTE. Zapamtite ovo: bez sna nema pamćenja. Svaki neprospavani sat znači da sutradan imate slabiju koncentraciju (dakle, slabije pamćenje). Iako dužina potrebnog vremena provedenog u snu varira od osobe do osobe, potrebno je spavati minimalno osam sati dnevno. Mislim da je sada prava prilika da upotrebim jednu dobro poznatu poslovicu: "Jedan sat prospavan pre ponoći, vredi kao dva sata prospavana posle ponoći".  A, vi se preračunajte kako vam odgovara.

6. MUZIKA. Stimuliše mozak i pomaže da laše pamtimo informacije. Posebno klasična, ali novija istraživanja ukazuju na to da i zabavna ima pozitivne efekte.

7. ISKORISTITE. Koristite ono što ste naučili. Sve što se ne upotrebljava se potiskuje negde u mozgu i biva zatrpano drugim novopridošlim informacijama. Pričajte sa drugim ljudima o onome što ste naučili. Niste štreberi ako znate nešto, nego ste štreberi ako znate nešto i ne znate šta ćete sa tim. Takođe povezujte ono što ste naučili, verujte da je sve (ali baš sve) povezano iako vam možda to odmah nije uočljivo.

8. ANGAŽUJTE SVA ČULA kada primate informacije. Na žalost, učenje se svelo na gledanje odvratnih crnih simbola na belom parčetu papira. Zaista, i oni koji imaju odlično pamćenje nisu u stanju da na ovaj način doguraju daleko. Čovekov mozak najbolje pamti vizuelno, jer su nervi kojima se transportuje ono što je video, desetak puta veći od ostalih. Zbog toga je dobro da:

(1)    crtate ono što učite

(2)    bojite u što više boja (znam kako zvuči ali shvatite ovo ozbiljno)

(3)    čujete od nekoga šta ima da kaže na tu temu

(4)    osetite ono što ste naučili, odnosno primenite i testirate da li je to tačno.

Na zapadu se odavno uspešno koriste ove metode i princip "learning by doing".

9. SAMO SUŠTINA. Nebitne stvari odbacite, jer se jedino tako nećete udaviti u informacijama. Budite svesni da je bolje naučiti i shvatiti 20 % nečega i imati to znanje zauvek (da, da ZAUVEK) nego zapamtiti 100% nečega i posle ispita sve zaboraviti. Gradivo se nadovezuje jedno na drugo, a da toga nismo svesni. Ako zaboravimo prethodno, onda uvek moramo da, od početka, učimo sve iznova. Zbog toga, iz svega što učite, zadržite suštinu koju ćete uvek znati, i koja će vam pomoći da mnogo lakše shvatate i pamtite sve nove informacije. Zamislite da ste zaboravili slovo A kada je učiteljica kretala da Vas uči slovu B; ili, na primer, da ste zaboravili sabiranje kada ste kretali na oduzimanje. Sigurno ne biste daleko dogurali.

10. PONAVLJANJE je majka mudrosti. Treba li to stalno da nam se ponavlja?

Ivan Vukić