ENERGIJA HRANE (članak)

Materija predstavljena na suptilniji način

ENERGETIKA HRANE

DRUGA STRANA MEDALJE

Nadaleko je čuvena izreka: ono smo što jedemo. Na gotovo svim jezicima sveta, ljudi su prevodili ove reči. Prvi put ih je izustio jedan Nemac, na čijem jeziku i imaju najviše smisla. Man ist was Man isst. Vidite, samo je u pitanju jedno slovo, a mnogo je istine u njegovom značenju. Doslovno prevedeno, to bi zvučilo ovako: čovek jeste ono što jede. Kako živimo u svetu, gde je materija potpuno potisnula energiju iz vidokruga ljudskog interesovanja, tako se ova igra reči tumači isključivo na sledeći način: ljudsko biće je izgrađeno od nekih čestica. Od toga kakve čestice bude unosio u sebe, zavisi kakav će biti njegov dalji razvoj. U osnovi jeste tako, ali ovo nije jedina istina...

Osim materijalnih čestica (vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina, masnoća...), izvesna hrana ima određenu vrstu energije, koju prenosi na nas. Onda kada u sebe unesemo šargarepu, nismo bogatiji samo za nekoliko miligrama vitamina već i za određenu vrstu energije, svojstvene baš toj namirnici. Pazite sada... koliko u šargarepi ima vitamina A a koliko C, možemo i te kako da izmerimo, ali problem nastaje onda kada postavimo pitanje koliko nam koje energije daje šargarepa. Pošto ne možemo precizno da izmerimo energiju, sva istraživanja su se okrenula merenju materije u namirnicama. To što zanemarujemo energiju hrane ne znači da ona ne postoji.

Činjenica je da će nas po vrelom letnjem danu čaša limunade ili parče lubenice rashladiti. Isto tako će nas dobro posoljena kajgana ugrejati i omogućiti nam da, neuporedivo lakše, podnesemo tu hladnu zimu. Znate i sami da postoje trenuci u kojima bi vas samo specifična hrana opustila, a nešto drugo bi vas učinilo još napetijim. „I need a drink“ (Treba mi piće) nije samo česta rečenica koja se provlači holivudskim filmovima i serijama, već i veliko priznanje da hrana ima svoju posebnu energiju i da je mi možemo iskoristiti kako bismo doveli sebe u ravnotežu.

Pomoću hrane možemo da popravimo svoje raspolženje (ili da ga pokvarimo), podstaknemo drugačije razmišljanje i promenimo pogled na ljude i događaje oko nas. Što duže i u većoj količini unosimo namirnice sa sličnom energijom, to će njihov efekat biti jači i dugoročniji. Kako sam već naveo, ne možemo precizno izmeriti koliko je koja vrsta energije zastupljena u pojedinoj hrani, ali možemo identifikovati koja vrsta energije dominira.

HRANA MOŽE PROIZVESTI SLEDEĆE OBLIKE ENERGIJE

1.       Opušta nas ili nas čini napetim

2.       Ubrzava naš ritam ili ga usporava

3.       Daje stabilnu i konstantnu energiju ili nestabilnu energiju

4.       Vlaži organizam ili isušuje

5.       Zagreva telo ili ga rashlađuje

KAKO ODREDITI ENERGIJU HRANE

JEDAN. Osnovna jeste SAMA NAMIRNICA, odnosno njena materijalna postava, jer su materija i energija veoma usko povezane. Prirodo tvrde namirnice proizvode jaku energiju koja se koncentriše u unutrašnjosti tela, dok mekša hrana šalje energiju ka periferiji. Što manje vode sadrži, to je hranu teže svariti i ona više vremena provede u sistemu za varenje, pa je energija koju nam daruje stabilnija. To je jedan od razloga zbog čega se često može naići na savet da nervozni i psihički labilni ljudi ne treba da unose previše tečne hrane!

DVA. Potom valja obratiti pažnju na SMER RASTA, jer on ukazuje gde će biti poslata energija kada unesemo hranu. Na primer, ukoliko unesemo koren šargarepe (koji raste na dole), energija će se skoncentrisati u donjem delu tela, tačnije u reproduktivnim organima i tankom i debelom crevu. Na drugoj strani, možemo uneti peršun i time poslati našu energiju u pluća (jer peršun raste na gore). Ukoliko se opredelimo za hranu koja raste vodoravno (bundeva, krastavac, koren lotosa, lubenica, dinja) poslaćemo energiju u centralni deo i ojačati slezinu, pankreas i jetru. Nije loše povesti računa da ne ostavimo pojedini deo tela bez dovoljno energije. To se može desiti neuravnoteženom ishranom. Na primer upotrebom peciva za većinu obroka ili konzumiranjem isključivo salata, voća i sokova.

TRI. Treći faktor, koji određuje energiju namirnice jeste BRZINA njenog RASTA. Ono što raste brzo ubrzava nas i čini sposobnim da radimo više stvari istovremeno. Hrana koja raste sporo čini nas stabilnim, smirenim i strpljivim, ali ujedno i – sporim.

ČETIRI. Četvrta stavka na ovoj listi je MESTO U CIKLUSU RASTA. Seme (poput žitarica, pasulja, suncokreta, susama, golice, lana...) sadrži energiju neophodnu za rast i razvoj. Upotreba semenja igra značajnu ulogu u pravilnom razvoju, podmlađivanju i regeneraciji. Mlade biljke i životinje jačaju organizam (mlad luk, teletina...). Razvijeni/stari organizmi u sebi nose energiju hrane koja se izborila za opstanak. Energija, koja je pomogla da se opstane u surovim uslovima, u nama budi mentalitet ,,bori se ili beži“, jača instinkte i podstiče zrelo razmišljanje.

PET. Peti pokazatelj energije jeste MESTO U EVOLUCIJI. Primitivna hrana, poput turšije, algi, riba, morskih plodova, puževa, sireva... jača naše osnovne nagone: želja za razmnožavanjem i opstankom. Ovo ima posebnog značaja za ljude koji su depresivni, neraspoloženi i bezvoljni. Na drugoj strani, moderne vrste (voće, žitarice, sisari) stimulišu naše uzvišene nagone poput ljubavi, mašte, racionalnog razmišljanja...

ŠEST. Šesti energetski kalup predstavlja SREDINA U KOJOJ HRANA RASTE. Ona može biti divlja ili pitoma (odnosno prirodna ili veštačka). Namirnice koje su morale da se bore za svoj opstanak (sa korovom, klimatskim promenama, štetočinama...) čine naš um i psihu žilavim i spremnim na sve poteškoće i prepreke. Vrste koje su čuvane pod „staklenim  zvonom“ (ili češće plastičnim) naš um čine krhkijim i ranjivijim. To može biti jedan od razloga zbog čega je naš odgovor na stres poslednjih desetina godina dramatično pogoršan.

SEDAM. Sedma odrednica energije jeste KLIMA U KOJOJ NAMIRNICA RASTE I OPSTAJE. Priroda je prilično dobro regulisala sledeći fenomen: kada je toplo na raspolaganju su nam namirnice koje će nas rashladiti, a kada je hladno većina namirnica koja nam je prirodno dostupno će nas zagrejati.

Hrana koja zagreva

jaja • meso • hleb,pita,keks,pecivo • masnoće • uljarice • heljda,ovas i kinoa • sve mahunarice osim mungo pasulja • korenasto povrće • tvrdi slani sir • buter

Hrana koja rashlađuje

voće • povrće • mungo pasulj • sojini proizvodi • žitarice (osim gore navedenih) • alge • blage trave • klice • jogurt • ječmena/pšenična trava •

OSAM. Osmi faktor koji određuje energiju je NAČIN PRIPREME HRANE. Ovo je veoma moćno sredstvo za promenu i prilagođavanje energije koju hrana u sebi poseduje. Kuvanje na pari pomera energiju na gore, dugo kuvanje i pečenje spuštaju energiju unutra. Prženje dodaje masnoću hrani i čini da nas ona zagreva, dok turšija i bilo koje kišeljenje dovodi do rashlađivanja organizma. Kuvanje u ekspres loncu budi energiju duboko u organizmu i dovodi do osećaja satisfakcije.

HRANA KOJA ĆE NAS OPUSTITI

Na žalost, nema čarobne liste namirnica koje će nas u svakom času opustiti. Pravilo, međutim, postoji: OPUŠTA NAS HRANA KOJA NAM DAJE ONU VRSTU ENERGIJE KAKVA NAM JE U DATOM TRENUTKU POTREBNA.

U praksi bi to izgledalo ovako: hladno nam je - opustiće nas hrana koja zagreva (pogledaj listu); hiperaktivni smo – opustiće nas namirnice koje sporo rastu (na primer pahuljice od ovsa), ukoliko smo ceo dan jeli voće i povrće prijatno ćemo se osećati, kada za večeru pojedemo „jaču“ hranu (meso, jaje...). Ukoliko smo previše jang, tada će nas opustiti jin i obrnuto.

Inače jin i jang energije su dugačka ali posebno zanimljiva i svakako kontradiktorna tema o kojoj će biti više reči u nekim narednim člancima.

Ivan Vukić