IMUNITET (članak)

Kako ojačati imunitet ?

NAČINITE SVOJU ODBRAMBENU ARMIJU NEPOBEDIVOM 

Milionska armija minijaturnih vojnika, vidljivih samo pod mikroskopom, neprestano vodi velike i male ratove protiv različitih uljeza koji opsedaju naše telo. Ti uljezi mogu biti bakterije, virusi, gljivice, paraziti, amebe i slične protozoe. Baš kao i u „stvarnom svetu“, snaga naše armije zavisi od toga koliki je broj njenih vojnika, kako su oni utrenirani, kojom opremom raspolažu, kakvu strategiju koristi genarlštab (uprava) i koliko su sve akcije u telu usaglašene jedna sa drugom. Ukoliko se navedeno drži pod kontrolom, rezultat će biti superiorna (nepobediva) odbrambena armija, koja je kadra da bez milosti uništi svakoga ko pokuša da naruši vaše postojanje.

Ne pomišljajte da je ovo samo priča koja bi trebalo da vas navede da nastavite sa čitanjem. Imuni sistem koji posedujete ponaša se kao prava vojska – i mnogo bolje. Možemo jasno uočiti divizije, gde svaka od njih ima svoju jedinstvenu opremu i svaka od njih ima različite zadatke. Ta oprema su hemijske supstance koje naše ćelije ispuštaju i one parališu ili uništavaju neprijatelja. Kao što ni jedna vojska ne može da funkcioniše bez komunikacija i obaveštajnog štaba, tako i naš imuni sistem ima  neprevaziđenu mrežu kroz koju se u deliću sekunde šalju sve neophodne informacije. Takođe obaveštajni štab ima zadatak da čuva i najsitnije detalje o svim dosadašnjim bitkama i ratovima, analizira ih i, ukoliko se telo nađe u sličnoj situaciji, onda već postoji pripremljen plan za delovanje. Recimo da je neprijateljska bakterija ušla u telo preko posekotine. U deliću sekunde generalštab je o tome obavešten, i već je poslao dovoljno trupa da zaustave uljeze. U prvom kontaktu između naše i njihove armije imuni sistem dobija informaciju o kom se uljezu tačno radi. Opet u deliću sekunde ona stiže do generalštaba i iz obaveštajnog štaba se dobija podatak da li se naša vojska već susrela sa ovim posebnim neprijateljem. Ako jeste,  plan delovanja već postoji i odmah stupa na snagu. Ako nije traži se situacija najsličnija ovoj i, u skladu sa tim, usvaja se protokol delovanja; a ako je ovaj neprijatelj nešto sasvim novo i nepoznato pribegava se improvizaciji.

PROBLEMATIČNI NEPRIJATELJI

Imuni sistem, kao ni sve što postoji, nije savršen.  Naša armija ima pet glavnih slabih tačaka, kojih treba biti svestan.

1. ORIGINALNI NEPRIJATELJ. Kada se organizam prvi put susreće sa neprijateljem   pribegava improvizaciji i nije dovoljno efikasan. Zato je prvi put posebno teško preležati boginje i zbog toga su bebe osetljive na viruse mnogo više od tinejdžera.

2. PRITAJENI NEPRIJATELJ. Neki uljezi sposobni su da se kamufliraju i čekaju. Oni ne napadaju našu vojsku, već ili obustave aktivnost ili se razmožavaju po tkivima i ćelijama, na podmukao način koji ne dozvoljava da ih odbrana primeti. Onda, kada dođe vreme, tj. kada iz nekog razloga naša vojska oslabi, uljezi stupaju u akciju i pobeđuju je. Ako vojska dovoljno ojača i počne da pobeđuje, uljez ponovo pribegava kamuflaži i čeka na svoj trenutak. Primer ovakvog, pametnog uljeza je virus herpesa. Na sličan način deluje virus side, koji ima još opasniju sposobnost da se infiltrira u sam imuni sistem i tamo razmnožava, čineći vojsku nesposobnom da se izbori i sa običnom prehladom.

3. IZDAJNICI. Maligne ćelije su jedan od najvećih izazova, ne samo za modernu medicinu već i za sam imuni sistem. Ovo su inače nekada bile normalne ćelije tela, ali su se iz nekog razloga otrgle kontroli i počele da deluju samostalno, razmnožavajući se nezaustavljivo. Osnovni problem imunog sistema je takođe u prepoznavanju ovih ćelija. Zapravo, istraživanja ukazuju na sledeću tendenciju: kod svih ljudi se, s vremena na vreme, poneka ćelija otrgne kontroli. Dovoljno aktivan i uvežban imuni sistem je detektuje i uništava pre nego što se ona namnoži. Međutim, trom i pasivan imunitet je idealan da previdi malignitet ćelije. Kada se ona namnoži i naraste do tumorske mase – imunitet je opaža ali je, u neku ruku, bespomoćan da bilo šta preduzme.

4. PREJAK IMUNITET. Baš kao što prejaka vojska može izvesti državni udar, i prejak imunitet može napadati sopstvena tkiva i organe. Jedan od mogućih uzroka dijabeta, artrita i multiple skleroze jeste preaktivan imunitet, koji napada zglobove/ćelije pankreasa koje proizvode insulin/mijelinsku opnu oko nerava.

5. NEODMERENA REAKCIJA.  Neadekvatna reakcija imunog sistema. Odnosno kada imunitet lansira sav svoj kapacitet da uništi nekoliko, ne tako opasnih, uljeza. Ovom prilikom naša vojska ispušta hemijske supstance u velikim količinama i time zagađuje telo. To je isto kao da se u svakom oružanom sukobu upotrebe atomske bombe. Hipersenzitivna reakcija se često manifestuje u vidu alergija.

JAKA I SPOSOBNA  ODBRANA

Nakon svega što je do sada navedeno mogli bismo zaključiti da jak imunitet jeste garant dobrog zdravlja. Najveće zaprepašćenje leži u činjenici da, danas, većina stanovništa, iznova i iznova pati od različitih bolesti, čiji je jedan od glavnih (ako ne i jedini) uzrok slab imunitet. Počevši od bezazlene prehlade sve do kancera uzrok jeste nesposobnost imunog sistema da reaguje.

Iako svi mi volimo čarobne formule koje će rešiti sve naše probleme, one jednostavno ne postoje. Ljudi posmatraju jačanje imuniteta kao rigorozan režim kojim će u sebi stvoriti spartansku vojsku. Važno je biti svestan da jačanje imuniteta nije kampanjski posao već ulaganje u sebe i svoje zdravlje. To je proces koji traje od trenutka kada se rodimo i prestaje onim trenutkom kada i mi sami prestanemo da postojimo. Sve što smo do sada radili, bilo da se to desilo pre pet minuta ili 15 godina, ima uticaja na našu borbenu gotovost. Setite se da imunitet pamti sve. Zbog toga, kao što svaka ozbiljna država ima stalna ulaganja u modernizaciju i opremanje vojske, tako je nužno da, zarad dobrog zdravlja, stalno radimo stvari koje će polako ali sigurno podizati naš odbrambeni kapacitet.

ISHRANA – neuhranjenost slabi imunološki sastav. Ono što većina želi da zna je da li neka posebna vrsta hrane jača imunitet – odgovor je ne. Međutim, neuhranjenost slabi našu vojsku. Oni koji u sebi nemaju dovoljno hranljivih sastojaka moraju pojačati njihov unos da bi stabilizovali imunitet. Kada se rezerve hranljivih materija popune svako dalje povećanje više ne koristi već je potrebno obratiti pažnju na ostale stvari. Generalno gledano, ishrana prirodnim namirnicama (povrćem, voćem, žitaricama, mahunaricama, ribom, klicama i semenkama) će obezbediti većinu neophodnih hranljivih sastojaka.

Suplementi neće ojačati imunitet kod zdravih i uhranjenih ljudi. Suplementi će biti korisni jedino kod ljudi u odmaklim godinama kojima nedostaje pojedinih vitamina, enzima i minerala. I to će biti korisni samo dok se deficit ne popuni. Nakon toga neće imati pozitivnih efekata na imunitet. Dakle, postoje dokazi da su stariji ljudi zdraviji kada dopune svoju ishranu bilo prirodnim bilo veštačkim vitaminima kako bi u telu postigli njihov optimalni nivo. Na drugoj strani, megadoze najčešće deluju nepovoljno i slabe imunitet.

Tako ishrana siromašna vitaminima A,C,E slabi imuni sistem. Popunjavanje deficita će ojačati naše snage, ali svako dalje suvišno uzimanje može uticati štetno.

Kontrolna lista: osnovni sastojci bez kojih nema jakog imuniteta

1.       Vitamini A,C,E,B6,B12,

2.       Minerali: CINK, SELEN, HROM, BAKAR, GVOŽĐE, MANGAN

3.       Koenzim Q10

4.       Bioflavonidi – šljiva, grožđe, paradajz, crvena jabuka

5.       Omega 3 – riba, orah, laneno seme

6.       FITONUTRIJENTI – beli luk, astragalus, maitake, reiši, arabinogalactan

7.       ARGININ

8.       ALKILGLICEROL – riblje ulje

VEŽBANJE – Pozitivni efekti vežbanja su nesporni. Neaktivni ljudi nemaju tako efikasan imunitet kao oni koji vežbaj. Umerene vežbe (šetnja, joga, ples, rekreativno bavljenje sportom, istezanja, džoging...) poboljšavaju snagu našeg imuniteta. Međutim previše fizičkih aktivnosti slabi otpornost našeg organizma. Neretko se dešava da sportisti posle serije napornih treninga imaju zdravstvene probleme.

EMOCIJE – Stanje uma utiče i na stanje tela (i obrnuto). Preveliki emocionalni stres može oslabiti ceo organizam i dovesti do razvoja bolesti. Recimo, ekstremno jaka pohlepa slabi odgovor pojedinih odbrambenih ćelija. Istraživanja na ovu temu su tek u začetku i za sada se ne može precizno objasniti kakve su veze između stresa i imuniteta. Ipak evidentno je da imunitet i nervni sistem sarađuju (kada je belim krvnim zrncima potrebna veća temperatura, nervni sistem je taj koji je kroz groznicu obezbeđuje). Ovo ukazuje na mogućnost da se ono što se dešava u mozgu može preneti i na sam imunitet. Tako je uočeno da oboleli ljudi sa borbenim duhom žive duže od onih koji su klonuli. Socijalni kontakti i druženja umanjuju količinu stresa i pozitivno utiču na imuno-sistem, pa šačica razgovora uistinu jeste lek.

SVEŽ VAZDUH – Kiseonik pomaže izbacivanju otrova iz tela, a telo bez otrova funkcioniše bolje...

DOVOLJNO SNA – Zamislite da u ratu ne dozvolite svojim vojnicima da spavaju. Posle drugog dana biste kapitulirali. Odmor je važniji od same borbe – odmor je priprema za borbu. No, dok vi spavate, jedan deo imunog sistema (dežurni) je budan i, ukoliko ste bolesni, vredno radi.

REZIME

Ne možemo reći da će nas 1) pravilna ishrana, 2) stalna umerena fizička aktivnost, 3) dovoljno sna i 4) prihvatljiva količina stresa učiniti 100% imunim na sve što nam od majke prirode dolazi, ali možemo sa sigurnošću tvrditi da 1) nepravilna ishrana, 2) odsustvo aktivnosti ili preveliki napori, 3) nedovoljno sna i 4) previše stresa čine našu odbranu od neprijatelja – 100% nemogućom. Praksa je, do sada, ipak pokazala da što više truda ulažete u svoj organizam (a imunitet je samo jedan njegov deo) to ćete zdraviji biti i generalno gledano imaćete manje neprijatnosti i tegoba. Svaka zdrava osoba svesno ili nesvesno jača svoj imunitet, svaka bolesna osoba bolesna je upravo zbog toga što je svesno ili nesvesno prestala to da čini.

Ivan Vukić